Непознато Придњестровље

Непознато Придњестровље | Русская весна

Последњи догађаји везани за антируско деловање Украјине против ПМР довели су до тога да се на савезним телевизијским каналима опет сете Придњестровља.

И сада, разговарајући са људима у Русији, може да се запази једна занимљива закономерност: за Придњестровље је чуо готово свако, али што људи живе источније од Москве, тим мање знају за Придњестровску Молдавску Републику.

Притом необавештеност о Придњестровљу и животу у републици доводи до појаве клишеа и стереотипа заснованих на лажним представама и баналном незнању. И сада ћу покушати да неке од њих оповргнем. Једноставно, без сувишног философирања, не оптетећујући читаоца сложеним терминима.

Стереотип бр. 1: Чим је Республика Придњестровская Молдавска, онда тамо и живе само Молдавци

Национални састав придњестровских земаља, као и читаве бивше Новорусије, врло је шаролик. Осим староседелаца, овде су живели многи народи Русије, земаља Европе и Балканског полуострва. Услед дуготрајног заједничког живота многих националности на тако маленој територији настала је јединствена легура народа и култура. Тренутно у Придњестровљу живи 30% Руса, 30% Молдаваца, 28% Украјинаца, 3% Бугара, а такође 9% других 35 националности, међу којима су: Гагаузи, Белоруси, Немци, Јевреји, Татари, Јермени и др. Како је недавно истакао директор Центра Лава Гумиљова Павел Зарифулин: «У Придњестровљу је уобличен непоновљив регионални идентитет. Овде људи држе до пријатељства, држе једни до других. По мом мишљењу, Придњестровци би могли да обучавају житеље разних земаља, укључујући и Русију, схватању и прихватању других народа».

Стереотип бр. 2: Руски језик тамо није државни и уопште је страни

Руски језик је у Придњестровской республици не само државни него и језик свакодневних разговора. 90% Придњестроваца савршено зна руски језик и користи се њиме у свакодневним разговорима. На руском језику се предаје у школама (изузев у специјализованој украјинској и молдавској школи). У наставни програм придњестровских школа улази историја и географија Руске Федерације. Зато се понекад дешава да Придњестровац боље познаје географију и историју Русије од својих вршњака из Русије.

Стереотип бр. 3: Придњестровци су грађани Молдавије

Придњестровље има 500.000 становника, од тога преко 250.000 има руско држављанство, а још хиљаде њих су поднели захтев и чекају ред за његово добијање. Испада да око 50% Придњестроваца има држављанство РФ (што је више него што је било на Криму).

Стереотип бр. 4: Придњестровље у војном и стратешком погледу за Русију не представља никакав интерес

Придњестровље има јединствен геополитички положај, одвајкада је наша земља представљала за Русију «капију Балкана». У Придњестровљу се тренутно налази Оперативна група Руске војске (ОГРВ), а такође мировне снаге (све потребно обезбеђује им се из овдашњих ресурса), које чувају мир на обалама Дњестра. На територији Придњестровља налази се арсенал са залихама оружја и муниције за читав бивши Одески војни округ, радарски комплекс «Мајак» који покрива територију Источне Европе, Тираспољски војни аеродром. Сем тога, руководство и грађани републике спремни су да Руској Федерацији дају на располагање потребну инфраструктуру за постављање стратешких комплекса «Искандер», а то би било озбиљна претња за систем ПРО САД у Источној Европи. Мислим да је сада значај Придњестровља за одбрану Русије постао јаснији.

Како би било схватљивије, увек наводим следећи пример: замислите велики непријатељски русофобски простор од Атлантског океана до граница Русије (после догађаја из 2014. године придружила им се и Украјина). И ево, између Украјине, Молдавије и Румуније утиснут је малени али непоколебљив проруски клин у виду Придњестровља. Други Калињинград, ако хоћете. Данас је Придњестровље — острвце адекватности у свету русофобије.

Стереотип бр. 5: Придњестровље је «црна рупа» коју ћемо морати да хранимо

Придњестровска Молдавска Република поседује добар индустријски потенцијал и развијену пољопривреду. У Придњестровљу је преко 140 индустријских предузећа. Молдавска железара (град Рибница), која је међу десет највећих железара на простору ЗНД, испоручивала је 2008. године сајле за реконструкцију Останкинског торња у Москви, пошто су само у МЖ могли да произведу материјал потребног квалитета. Цемент из Рибницке цементаре испоручиван је за изградњу олимпијских објеката у Сочију. Конзерве Каменске фабрике конзерви сада се испоручују у Архангелску област РФ. Тираспољска фабрика конфекције «Тиротекс» шила је по поруџбини униформе за аустријску војску. Дубосарска хидроелектрана обезбеђује струју за читаво Придњестровље, а Дњестровска МГРЕС (Молдавска државна обласна електрана) извози струју у Молдавију и Румунију. Придњестровски пољопривредни производи ушли су у Руски програм замене увоза и сада се у руским продавницама могу наћи придњестровске јабуке. Тираспољска фабрика «Електромаш» испоручује моторе и уређаје у земље ЗНД, а недавно је склопљен уговор са «Роснефт» и «Газпром». Ту је свакако и у читавом бившем Савезу чувени «Букет Молдавије» који се производи у нашем граду Дубосари. Коњак придњестровске фирме «KVINT» после упознавања неће оставити равнодушним никог — ни у Русији ни у Европи. И то ни издалека није потпун списак. Свему томе треба додати нашу земљу јединствене плодности, изврсну климу, разноврсно воће и поврће које нам дарује наша земља и, наравно, могућности за бањско-климатски одмор и туризам.

Ми имамо потенцијал, али немамо могућност да га у пуној мери искористимо. Молдавија и Украјина (једине две земље са којима се граничимо) стално блокирају извоз наше робе, приморавајући нас да им плаћамо порезе, огромне царине и да се све формалности обављају по документима Молдавије. Управо отуд потичу сви наши економски проблеми. Унутрашње тржиште је мало и не може да прими све производе, пошто су наша предузећа грађена рачунајући на извоз у читав Савез. Стога ће, чим нам наши суседи укину све царинске баријере, Придњестровље убрзо постићи самодовољност.

Према томе, нема никакве «црне рупе», а тим пре нико неће морати да нас храни. Ми нећемо бити дотациони регион.

Често је из разговора са житељима Русије проистицало да Придњестровље не треба поредити са Кримом зато што је на Криму била критична ситуација која је приморала РФ на деловање. Специјално за љубитеље критичних ситуација саопштавамо да нас са источне границе окружује неколико моторизованих пешадијских бригада Оружаних снага Украјине (око 3–4.000 људи) и комплекс С-300, с истока — војска Молдавије, коју Американци појачано филују техником и инструкторима, а иза Прута стоји војска Румуније и јединице НАТО-а. А сада замислите да на једној обали изводи вежбе војска ПМР и ОГРВ Русије, а на другој — војска Молдавије и америчко-румунски инструктори. Довољан је један пуцањ па да у сукоб буде увучено пет држава. Није ли то критична ситуација која може да примора РФ на деловање? Тако да, Богу хвала, код нас је засад све мирно и дај Боже да тако и остане.

«На Криму је био референдум, сами су хтели код нас» — каткад сам и то слушао. Па добро, подсећамо да је 2006. године у Придњестровљу (тј. 8 година пре кримског) одржан референдум на коме се 97% Придњестроваца изјаснило «ЗА» улазак у састав Руске Федерације. То очигледно показује нашу једнодушност у жељи да будемо са Русијом. Због тога, да објасним како Придњестровци виде повратак Крима, наводим следећи пример: замислите ред у коме чекате на повратак у Отаџбину. Чекате већ више од 15 година, па бане Крим викнувши: «Ја бих само да питам», заобиђе вас и враћа се у Отаџбину без дугог стајања у реду. Зато ми малчице завидимо Криму, али се истовремено радујемо због њега и Русије. А сами и даље чекамо да најзад дође и наш ред за повратак у Отаџбину.

Андреј Чорба, Придњестровље

Посрбила Сава Росић

Facebook Twitter ВКонтакте Одноклассники ВКонтакте Telegram RSS