Неутралност Србије и будући војно-безбедносни изазови

Неутралност Србије и будући војно-безбедносни изазови | Русская весна

рбија је војно неутрална држава на основу члана Резолуције о заштити суверенитета, територијалног интегритета и уставног поретка Републике Србије. Ова резолуција донета је 26. децембра 2007. године у Народној скупштини Србије. Потребно је напоменути са је пре усвајања скупштинске резолуције о неутралности знатно измењен међународни положај Србије, потписивањем низа споразума.

2005. Споразум о транзиту НАТО трупа
2006. СОФА споразум у оквиру кога је дефинисана стратешка сарадња Војске Србије са Националном гардом Охаја
2006. године Србија је приступила војно-политичком програму НАТО Партнерство за мир.
2006. године је отворена НАТО канцеларија у Београду и то у згради Министарства одбране, која је бомбардована 1999. од стране НАТО.

У тренутку доношења Резолуције којом је Србија формално прогласила своју неутралност, њен положај је већ био усмерен-ка НАТО, али је Резолуција врло значајна због одреднице о расписивању референдума у случају приступања било ком војном савезу. Овиме је доношење одлуке о приступању војном савезу постало зависно од воље народа. Однос грађана Србије према НАТО алијанси је крајње негативан због злочина који је та организација извела. Бомбардовање Србије 1999. од стране НАТО алијансе оставило је трајне економске, еколошке и здравствене последице, бројне цивилне жртве и велику материјалну штету која се процењује на сто милијарди долара. Сва релевантна истраживања показују да се велика већина грађана Србије (између 75% и 80%) противи уласку Србије у НАТО.
Досадашња сарадња са овом организацијом остварена је тихим деловањем политичких елита које су постепено али предано радиле на приближавању Србије НАТО. Из тога се изводи закључак да је Резолуција о неутралности спречила увођење Србије у НАТО без сагласности грађана, иако данас неки НАТО лобисти тумаче како Устав Србије нема такву одредницу, а референдум не виде као обавезан корак у одлучивању.

И поред крајње негативног односа грађана према НАТО, политичке елите настављају да приближавају Србију овој организацији.

2008. године је закључен Споразум о безбедности информација између Србије и НАТО
2009. године је отворена мисија Републике Србије при НАТО
2011. године Влада Србије је покренула процедуру за израду Индивидуалног акционог плана партнерства између Србије и НАТО

Што се тиче сарадње Србије и Русије 2013. године Србија је добила статус посматрача у Скупштини Организације ОДКБ у оквиру деловања законодавних органа.
2013. године је потписан Споразум о војно-техничкој сарадњи Србије и РФ, а 2014. су одржане прве заједничке војне вежбе.
2014. године Војска Србије је учествовала у вежбама оружаних снага САД и НАТО у Немачкој, које је Америка дефинисала као оцену знака спремности НАТО да се одупре руској агресији. У овим вежбама су заједно са припадницима српске војске учествовали и припадници такозваних «Косовских снага безбедности»
2014. односно 2015. године је Индивидуални акциони план партнерства између Србије и НАТО усвојен што представља највиши ниво сарадње за земљу која није чланица Алијансе, и последњи корак пред формално учлањење.

О војној неутралности државе која има стране војне базе и страну војску на својој територији, тешко је говорити и она је само формална. Превођење правно-формалног статуса у реалност подразумевало би поништавање већине претходно наведених договора. Са друге стране до побољшања позиције Србије у датим околностима, довело би потписивање низа договора о војној сарадњи и партнерству са ОДКБ и Русијом.

Будући војно-безбедносни изазови Србије тичу се даљег распарчавања државне територије јачањем сепаратистичких структура, јачања терористичких структура посебно на Косову и Метохији и у Рашкој области али и у окружењу, подстицања или потенцијалног обнављања сукоба на њеној територији или у региону, и сврставања Србије уз земље које раде против њених интереса односно у неприродне и погрешне савезе. Што се тиче Косова и Метохије посебна опасност прети од тероризма, организованог криминала, корупције, трговине наркотицима и оружјем, као и трговине људима. У све ове процесе је посредно или непосредно укључен НАТО.

Посебно бих навела једну ставку из документа «Стратегија националне безбедности Републике Србије»: «Обавештајна делатност коју стране обавештајне организације спроводе кроз незаконито и прикривено деловање, представља реалну претњу безбедности Републике Србије. Остварује се кроз слабљење њених политичких, економских и безбедносних капацитета и кроз утицај на смер и динамику друштвених процеса, супротно националним интересима».

Србија никако не сме да се сврстава у анти-руски фронт у који је западне силе упорно усмеравају кроз политичке елите које контролишу. Русија и Србија имају заједничке интересе које могу да спроводе кроз међусобну сарадњу. Због тога ће у наредном периоду бити кључно за Србију да се одупре притисцима Вашингтона и преусмери на већу сарадњу са Москвом.

У том циљу Центар за геостратешке студије ће поднети иницијативу РФ односно ОДКБ са молбом да ова организација развије програме за сарадњу са земљама које нису чланице ОДКБ односно програме за сарадњу са Србијом попут сличних програма које има НАТО. Кроз њих Србија у перспективи може да сарађује са Русијом и другим чланицама, на поновном успостављању Међународног права, решавању проблема тероризма, трговине наркотицима, трговине људима, кибернетичког криминала, као и спречавању политичког инжињеринга и државних преврата изазваних спољним фактором. Верујемо да ће ову иницијативу подржати и многе друге невладине и политичке организације у Србији.

Србија ће интензивирати сарадњу у ОДКБ, поручено је 7. априла 2015. године у Дому Народне скупштине Србије у Београду где се одржава округли сто «Нови безбедносни изазови у Европи и Евроазији и улога Србије».
На скупу, поред амбасадора Русије Александра Чепурина и шефа српске делегације при ОДКБ Милована Дрецуна, учествују и стручњаци ОДКБ и Војске Србије.

Организација за колективну безбедност и сарадњу — ОДКБ (рус. Организация Договора о колективной безопасности) је међународна организација настала на простору бившег СССР, која се базира на безбедносно-војној сарадњи.
Ово је област која је делимично заступљена и у оквиру Заједнице независних држава. Поред Шангајске организације за сарадњу (ШОС), где осовина Пекинг-Москва заједно са средњоазијским земљама постсовјетског простора гради безбедносни савез Евроазијског значаја, ОДКБ представља ужу војно-безбедносну алијансу важних држава постсовјетског простора.

14. априла делегација Србије на челу са потпредседником Скупштине Верољубом Арсићем отпутоваће у Санкт Петербург где ће разговарати о могућности проширења сарадње са ОДКБ-ом.

Амбасадор Русије у Србији Александар Чепурин рекао је да Русија подржава неутралну позицију Србије, али и да је свесна да НАТО са њом снажно сарађује.
«Живимо у временима тешких геополитичких изазова, а када има толико изазова то значи да је интересантно време за политичаре. Јер, када се ништа не дешава и политичари немају шта да раде», изјавио је руски амбасадор.
«Русија подржава позицију Србије у вези са војном неутралношћу, јер је то основно полазиште српске спољне политике, као што је било и полазиште југословенске. Русија је свесна да НАТО снажно сарађује са Србијом и да врши активну пропаганду имајући у виду недавно потписан ИПАП споразум», рекао је руски амбасадор закључујући:
«Да би Србија остала избалансирана она мора да подржава оба савеза».

Медијски рат нема победника

Представник руске новинске куће МИА Русија Данас Ела Таранова рекла је да је у току веома интензиван медијски рат, али да у том рату не може бити победника. Она сматра да је управо јака медијска кампања, која је била присутна у Украјини непосредно пред дешавања на Мајдану, довела до свађе два веома блиска народа као што су Украјинци и Руси.
«Тужно је што се и празник победе над фашизмом, који се ове обележава 70. пут, користи за медијски рат и преписивање историје тако да неки други људи и народи постају хероји и победници», рекла је Таранова.
Она је додала да је руски медијски концерн недавно започео нови медијски пројекат Спутњик, цији је циљ да понуди читаоцима истину, а не пропаганду. Пројекат Спутњик тренутно окупља око 65 милиона читалаца широм света.

Војска Србије међу првима позвана на војну параду

Амбасадор Чепурин је рекао да је Русија на војну параду међу првим земљама позвала Србију, као и да се од 60 позваних лидера одазвало њих 30, међу којима је српски председник Томислав Николић.

«Овогодишња парада биће каква до сада још није била, а поред руске војске још 15 земаља је добило позив да учествује у паради. Србија је међу првима која је добила позив имајући у виду да је била један од највећих савезника у Другом светском рату. Чета од 64 војника парадираће Црвеним тргом, а војници ће ускоро доћи у Москву и почети припреме», рекао је Чепурин.

Facebook Twitter ВКонтакте Одноклассники ВКонтакте Telegram RSS