«Фајненшел тајмс»: Деморалисани украјински војници почели да губе веру у Кијев

«Фајненшел тајмс»: Деморалисани украјински војници почели да губе веру у Кијев | Русская весна

Бес и неповерење према командантима и политичким лидерима земље су последњих неколико месеци у порасту.

Једина одбрана украјинских војника од баражне ватре су митраљези, мала бетонска склоништа и истрошени оклопни транспортери из совјетског доба.

«Зашто председник не дође овде?», грди Васил. «Онда би својим очима видео како смо слабо опремљени — иако се кријемо од артиљерије скоро сваки дан примирја које је он сам потписао.»

Изгледа да Петро Порошенко, председник Украјине, радије посећује полигоне далеко од ратне зоне, и `испробава савремено оружје које тек треба да стигне на фронт, каже Васил, и додаје: «Морал нам нестаје због таквих њихових поступака.»

Васил тражи да остане анониман. Али његови коментари су и типични за коментаре какви се могу чути међу украјинским војницима на истоку ових дана, и много говоре. Јер украјинске снаге су у ово доба прошле године напредовале и заузимале територију побуњеника, пре него што је августу прошле године уследила инвазија редовне руске војске и зауставила њихов напредак и довела до, за морал разорног, пораза у бици код Иловајска. Данас, они чувају границе Украјине на границама две области под контролом милиције, у условима прекида ватре који се стално крши.

Ћирилизовано: Овај извод из чланка Фајненшел тајмса преносимо са сајта Новорусија тудеј. Већ насловна страница Ћирилизовано говори о нашем односу према браћи и колегама из Новорусије, али овога пута нека буде и једна мала критика.

Јер требали су да преведу цео чланак (и да дају линк на њега), и то неизмењен, придржавајући се и фото и видео опреме уредништва Фајненшел тајмса — медиј противника је дао квалитетну муницију, није је требало модификовати. А зашто и како је то уопште могуће добро објашњава Ноам Чомски:

«Други сукобљени фактор је чињеница да главни медији — рецимо национални, они које сам већ поменуо — поседују унутрашњу контрадикторност, слично као школе и универзитети. С једне стране, посао им је да индоктринирају, и то је реалност; с друге стране, морају да важним људима — онима који доносе велике одлуке — представе реалну слику света на прихватљив начин. И та два захтева су у непрестаном сукобу. То се, у прилично драматичној форми, види у медијима као што је „Волстрит џурнал“, који је једна од најбољих публикација у земљи ако говоримо о квалитету извештавања — зато што је за њихову публику, за њихове читаоце, боље да знају праве чињенице уколико треба да праве велики новац, и томе слично. С друге стране, кад окренете њихове стране с уредничким коментарима — па то више није ни каиш новинског стрипа!»

А за илустрацију, упоредите насловну фотографију по избору уредника Новорусија тудеј и фотографију Фајненшел тајмса, која говори много више, а и више је у складу с текстом и његовом поруком:

Facebook Twitter ВКонтакте Одноклассники ВКонтакте Telegram RSS