Господ ће показати свог помазаника за Руску и у првом реду у Новорусији ради утврђивања истине и правде

Господ ће показати свог помазаника за Руску и у првом реду у Новорусији ради утврђивања истине и правде | Русская весна

Свештеник Руске православне цркве Олег Трофимов изнео је дописнику сајта «Руско пролеће» своје виђење рата у Новорусији са духовног становишта.

Поштовани оче Олеже, јако нас занима Ваше мишљење о духовном значењу нове појаве као што је Новорусија.

Пријатељи, браћо и сестрице, желим да вам једнозначно кажем како се све дешава само по промисли Божјој. Божја промисао — то су све околности усмерене на човеково спасење. Чак и све оно зло које се јавља, на крају крајева испада да је на добробит човеку. Зато о Новорусији треба говорити као о Божанском котлу за претапање. Зашто?

Зато што се то десило у словенском свету. И то не просто у словенском свету него у свету Свете Руске*. Новорусија се, по свој прилици, може упоредити с леденим брегом. Једна трећина — то је оно што је изнад воде и видимо га. А две трећине — то је Божја промисао коју још нисмо искусили ни схватили.

Истовремено, можемо да говоримо о Светој Руској као о метафизичкој појави која се указала у Новорусији. С тим су повезане наде људи у бољи живот. Социјалног бољег живота никада нигде неће бити зато што нема нити је било идеалног друштва. О идеалном друштву — «универзалном граду» писали су философ Платон, блажени Августин, извесну идеализацију хтео је да оствари Иван Грозни — у идеји Новог Јерусалима.

Али у нашем случају култура Свете Руске у првом реду говори о духовним идеалима. Узмимо, на пример, јунаке наших билина** — то су или свеци или прави јунаци. Ако узмемо друге цивилизације са којима се сада сукобљавамо, Новорусија представља неку метафизичку тачку сукоба тих светова.

Ту искрсава још једно питање: зашто управо Новорусија, а не Средишња или Западна Украјина? И тамо су православци. Постоји још једна јако важна околност која представља и казну и награду од Бога. Ако погледамо статистику о Украјини и Русији, испоставља се да Луганска и Доњецка област по броју абортуса заузимају прво место. Не може бити срећног живота на крви убијених чеда. Зашто је тога било?

С једне стране, био је интернационализам. Он може да послужи како за благовешћење Христово тако и за ширење свакојаке нечистоће. Ево, на пример, древна Римска империја у којој је проповедао апостол Павле. Империја у којој је Средоземно море било унутрашње море, и ту је све земље запљускивала иста Римска култура, дух јуридизма, и притом је било духовних превирања и трагања. Време Христовог доласка пада управо у доба тих трагања.

А овде у Новорусији које је време? Совјетски Савез се 1992. године распао, дошло је до излива религиозности, негде више, негде мање. У Западној Украјини, где сам живео, то је било пре распада Совјетског Савеза 1989–1990. године, гркокатолици су се регистровали као православци. Када је постало слободније, једно село је могло да има четири храма: гркокатолици, православци московске патријаршије, православци кијевске патријаршије, православна аутокефална црква и још разноврсне ситне религиозне скупине. У исто време, Донбас се није тако силовито развијао.

Овде је до таквог духовног буђења дошло крајем 90-их година, и постепено јача. С једне стране, ђаво је ударио у ту тачку, а с друге стране, Бог је испољио милосрђе. И ево живимо у ово време, и постоје чак и најузвишеније, најбоље мисли којих има у Новорусији, а и негативне антисоцијалне појаве које се у истој Новорусији појављују, на пример, настанак разбојничких банди под кринком војника народне одбране. Наравно, то сеје хаос. Још постоји неусаглашеност међу командирима, и чиме ће се то завршити?

Ускоро ће Господ показати свог помазаника за Руску и у првом реду у Новорусији ради утврђивања истине и правде. Јако је важно какви ће се закони донети. Неопходно је за се забране абортуси и хомосексуализам. Такви закони су сада донети у ДНР и ЛНР, то о многоме говори. Зашто то истичем? Погледајте како се колонизују земље? На свакој земљи је благодат Божја, била је и на Украјини. Само замислите какав дар Божји је та земља добила! Као прво, то је историјска колевка Свете Руске, као друго, та земља је добила две трећине територије, скупа са становништвом које никада није припадало тој држави.

Тај дар Украјина је проћердала, пљунула у лице Господу. То је потписивање споразума с европском унијом. Милије јој је еуропедерско пециво које од Нуландове прима на мајдану него завети светих наших отаца који говоре о јединству Свете Руске. Украјина је уместо Бога поставила себе саму. Претеча тога је Бендера, молитва такве вере гласи «Москаљаку на гиљаку»***, свеци такве вере — то је «небеска», а тачније речено «подземна» стотина. Догма такве религије је фашизам који убија неистомишљенике.

То и јесте пљување у лице Господу. Ђаволу је, да би приграбио човекову душу, неопходно да човек згреши. Да би се приграбила држава, неопходно је донети педерске законе европске уније. Украјина је то прихватила и постала колонија. Држава је пљунула у очи Господње, и благодат је одступила. Онда ју је ђаво потпуно запосео.

Не треба скривати да су све земље — канцеларије Америке, она колонијална политика која је вођена у погледу Русије и земаља ЗНД дала је свој резултат — демографско изумирање, духовна деградација, зато што су наметане потрошачке вредности. Какве вредности има демократија? Економске, тј. ствари попут културе, чак и чисто световне, спорта, а да и не говорим о духовним стварима, све то преводи се у сферу новчаног еквивалента. То је методика лишавања духовности.

Да се то десило на територији Русије, било би малтене исто то. Погледајте на шта је човек навикао. Да живи размажено. Што је више размаженог живота, тим је човекова душа више паралисана и ослабљена. И оно што се сада десило у Новорусији, као прво, отрезнило је многе људе — не сме се подилазити либералима, а као друго, учи правом родољубљу.

Премда је Путин у последњем говору рекао да су нас Кримљани научили правом родољубљу, ипак нису само они. Донбас родољубљу учи проливајући крв, не онако како је било на Криму.

Овде свакодневно доказују своју рускост и православност, не прихватајући идеологију фашизма, који је у моралном погледу сатанизам. Не прихватају култ златног телета. Шта то значи? То значи — смисао живота у чулним ужицима, где се култивишу богатство и новац уместо Бога. Онај који седи у рову није на топлом троседу пред телевизором. Такви се не примају на кредите и обећања да ће у европској унији добро живети. Шта ђаво даје? Ђаво даје само украдено, он ништа нема.

Шта нуди Порошенко, или сатанска цивилизација која нам сад устима Порошенка говори? «Издвојићемо вам који милион, Донбас ћемо изградити, код нас има пензија, код вас нема пензија». Људи који су под тим стварним притиском говоре: «ми смо Руси, ми смо православци». Мислим да ће на таквој њиви бачено семе проклијати и уродити плодом.

Руса срце и душа боле за читаву Украјину, за оне који живе на Истоку и у Кијеву, и у Западној Украјини, и на Карпатима, и иза Карпата, зато што је свуда руски народ. Шта мислите, да ли је икад могуће помирење и уједињење читавог руског народа?

Ко воли новац издаће Христа. Ко нешто воли више од Христа, издаће га. Управо то и јесте једна од страна борбе и јединства руског света, духовног метафизичког света, која пролази кроз срце самог човека. Шта је то руски свет? Је ли то територија или монархијска странка која исповеда православље? Не, драги моји. Руски свет — то су свети наши преци због којих се наша отаџбина назива Светом Руском, то су оне чудотворне иконе којих има у нашој цркви.

Испоставља се да се у руском свету може наћи место и за муслимане, иако они нису хришћани. Они нису хришћани али су родољуби отаџбине. Да, они воле Бога и служе Богу у оквиру ислама у коме су рођени. Руски свет их обогаћује. Донедавни непријатељи постали су пријатељи, па чак и штит на Кавказу. Руски свет — то је пријатељство међу народима.

Руско царство, Совјетски Савез, Донбас, где су комсомолци организовано долазили и дизали градове — ту је било свето јеванђељско пријатељство међу народима. Јесте, реч Бог била је искључена, али су управо дубоке моралне јеванђељске истине уношене у душу народа. Чак и унутар истог народа има великих унутрашњих проблема. На пример, на Кавказу се људи стално због крвне освете међусобно убијају. А како ујединити различите народе? А тога је у Совјетском Савезу било!

Јединство је могуће само кроз Јеванђеље. Иако су људи зомбирани, вера у Христа представља оно једино што ће повезивати. Ево видите, долазе православни Срби, Чеси, Словаци, говоре «ми подржавамо идеју Новорусије». Антируси и антиноворуси постоје само у украјинском националистичком пробендеровском свету.

Многи страни добровољци, Белгијци, Италијани, Французи, овде примају православље. Они се налазе у руском свету. Овде има места за све, зато што на челу стоји Христос. А национализам говори «само ми», у њему нема места за Христа. Уместо Бога тамо стоји назив одређене државе «хајл Хитлер» — оно што се сада дешава у Украјини.

Може ли да се поврати јединство? Наравно да може, управо истим оружаним путем, ма колико то сурово звучало из уста свештеника. Ако другог лека за загнојену рану нема, ни таблете више не помажу, онда за то постоји скалпел. И наша браћа-јуначине, козаци и читав интернационализам који стоји у одбрани цивила против бендерофашизма и ратоборног сатанизма, управо они у рукама Божјим представљају тај скалпел.

Је ли могуће уједињење? Јесте, могуће је. Човекову душу је могуће преварити, али ако се човек пробудио, схватио је да је то лаж и у њему се ствара имунитет на зомбирање. Он више неће тако љуто да се превари. Колико човек може искрено да скакуће и виче «москаљаку на гиљаку», колико искрено од свег срца мрзи, подједнако искрено он може да заволи другог човека. То је уз Божју помоћ могуће. И то ће такође бити чудо које ће Господ показати у овом руском свету. То је моје виђење садашњих прилика и то ће се обавезно десити.

Поштовани оче Олеже, Ви се бавите избеглицама. Колико их је у Вашем насељу? Какве проблеме имате? Каква помоћ је потребна?

Да, заиста, проблема има, они носе бирократско-техничко обележје. Диверзанти су покушавали да унесу раскол како би у Русима побудили, замислите само, патриотски национализам антиукрајинског антиизбегличког обележја. То је попут онога што су учинили у Украјини: «будите патриоти своје државе, али патриотизам обавезно мора бити антируски», не антипољски или антирумунски већ обавезно антируски. Стварно су долазили диверзанти, приређивали туче и као одговор на то: «шта ће нам такве избеглице, шта ће нам овде». Стварно је било таквих провокација, али то су били ретки случајеви. Показало се да су људи урачунљиви и нису то уопштавали.

Јако велики проблем имамо са документима. Господин Жириновски је рекао како не треба да има препрека за добијање држављанства ако си се родио у СССР-у, говориш руски, дајте му личну карту већ после недељу дана. А заправо треба чекати пола године или годину дана. То се тиче оних који долазе на привремени боравак, и људи не желе да добију статус избеглице, пошто им у том случају одузимају личну карту, и не могу чак ни да неку своју имовину донесу, ако им затреба. Такве танчине нико не узима у обзир, и то је катастрофа.

Бирократе су стварна кочница, и то највише тишти избеглице. Ево ја добијам плату, али морам да у једном граду добијем потврду да нисам наркоман, а потом да одем у други град по потврду да немам сиду. На то сам потрошио 10.000 рубаља. Откуд избеглицама толики новац само за то да добију руску личну карту? Такво стање ме вређа. Мене не вређа Русија, ја волим Матушку Руску.

Други проблем је стан. Посао још и може да се нађе. Избеглице чине 30% наших парохијана. Црквени живот додатно је оживео. Људи се срећу, упознају, жене се, многи се венчавају. И како ми рече један човек који ради на пријављивању, Боже ме опрости, премда су то грешне речи али тачне: «Добро је што су нам ту избеглице, макар мало су нам Кавкасце разблажили својим словенским лицима», то је чињеница. Пошто сам као свештеник у додиру са лицима кавкаске националности, и Азербејџанцима, и Јерменима, могу да кажем како су се прилично пословенили.

Чим су се у нашем насељу појавиле избеглице, цене станова сместа су порасле. Људи се не понашају хришћански, хтели би да се овајде од туђе несреће, не схватајући да се исто и њима може десити. Шта се од људи може тражити ако је безбожје уродило таквим плодовима? Али притом познајем читав низ бизнисмена који су примали код себе по неколико породица, по 13, по 20 људи. Знам једног бизнисмена, нашег парохијана, који има одличну кућицу на обали језера, живео је за сопствено задовољство, понашао се слободно, не устежући се нарочито ничега, није било ни говора ни о каквим прилозима, а онда — изнебуха рат, и нешто се у њему пробудило.

Тај човек примио је десетак породица у тој кући, обезбеђивао им све што треба и доносио им храну. Нешто дубинско буди се у човековој души. Примајући избеглице, ми то примамо самог Христа. Морамо да чинимо све што можемо, не чекајући упитни поглед избеглица «дај!», већ да сами нађемо и дамо како не бисмо понижавали њихово људско достојанство. Управо то и јесте Света Руска.

  • Руска — стари назив Русије
    • Билина — руска епска народна песма, тј. оно што је некад било
      • Москаља (погрдно име за Руса) на грану — тј. исто што и својевремено «Србе на врбе»
Facebook Twitter ВКонтакте Одноклассники ВКонтакте Telegram RSS