Шта садржи нови руски План одбране

Нову доктрину је крајем децембра 2014. потписао председник РФ. Она у поређењу са претходном верзијом садржи низ важних измена и новина. Конкретно, први пут је у документу поменут План одбране, у складу са којим ће се одсад изграђивати вишестепени систем одбране Руске Федерације. То подразумева коришћење војног потенцијала Абхазије и Јужне Осетије као савезница Русије које имају важан стратешки значај за изграђивање ефикасног система одбране на јужном правцу и које се у Војној доктрини РФ први пут помињу у том статусу.

Важно место у документу додељено је и тешњој сарадњи са чланицама БРИКС-а. Такође се истиче потреба за активним ширењем круга држава које имају статус партнера Русије у области војнополитичке и војнотехничке сарадње.

Мобилизација и ненуклеарно одвраћање

У новој доктрини појавили су се термини «мобилизациона спремност Руске Федерације» и «систем ненуклеарног одвраћања».

Први термин подразумева «способност Оружаних снага, других оружаних формација и органа, економије наше државе, као и федералних органа државне власти, органа државне власти у субјектима Руске Федерације, органа локалне самоуправе и организација да испуњавају мобилизационе планове». У документу је овом питању посвећено читаво поглавље са прилично обимним садржајем. Ова питања су разматрана и у претходној верзији доктрине, али у мањем обиму и не тако детаљно.

Фактички се може претпоставити да руско војнополитичко руководство прогнозира даље погоршање војнополитичке ситуације дуж граница Русије и у вези са тим посвећује више пажње питањима припреме целе земље за неутралисање глобалних претњи које могу нанети велику штету националној безбедности Руске Федерације, па чак угрозити и само постојање Русије као суверене државе.

Промена војнополитичке ситуације у свету, као и промена карактера претњи националној безбедности Русије побудила је ауторе доктрине да у њу уведу и појам као што је систем стратешког ненуклеарног одвраћања, под којим се подразумева «комплекс спољнополитичких, војних и војнотехничких мера оријентисаних на спречавање агресије против Руске Федерације ненуклеарним средствима».

Потреба за таквом врстом узвраћања објашњава се утицајем неколико чинилаца.

Прво, нуклеарно одвраћање и даље је један од стубова светског система осигуравања безбедности на глобалном нивоу, али није универзално средство, и због тога не може бити примењено против ненуклеарних сила или за решавање регионалних и субрегионалних проблема, као и проблема мањих размера. Друго, из горенаведеног разлога ненуклеарно одвраћање је већ одавно постало неодвојиви део арсенала средстава за осигурање националне безбедности водећих земаља света, укључујући и Сједињене Америчке Државе.

Од сајбер-претњи до напада из свемира

Значајна пажња у новој доктрини посвећена је потреби да се обезбеди гарантовани одговор на концентрисани непријатељски напад извршен различитим офанзивним ваздушно-космичким средствима.

Посебно место у новој Војној доктрини РФ дато је питању осигурања информационе безбедности државе и борби против сајбер-претњи, што је, како се наводи у документу, условљено тенденцијом да се опасност и претња безбедности Русије премести из војног сегмента у информациони простор и унутрашњу сферу наше државе.

НАТО, ПРО и Арктик

Међу најважније спољне војне претње Русији у овом тренутку спада јачање оружаног потенцијала НАТО-а и ширење или повећање бројности војних контингената страних држава или група држава (војних блокова) на територијама које се граниче са Русијом и њеним савезницама, «између осталог и са циљем да се на Руску Федерацију изврши политички и војни притисак».

У списак приоритетних задатака чије решавање треба да осигура националну безбедност Русије укључени су и заштита националних интереса на Арктику и «супротстављање покушајима појединих држава да стекну војну предност постављањем система стратешке противракетне одбране (ПРО)».