Руси имају земљу на Космету

Руси имају земљу на Космету | RusNext.ru

ОТИМАНјЕМ српске покрајине Косово и Метохија од државе Србије, албански националисти су отели и део руске земље на Космету. Руска православна црква данас у такозваном независном Косову има два храма и порте, црквена имања, али, према средњовековним тапијама, у њеном власништву су и неколико српских села, која су добили од Срба на дар. О томе сведочи Повеља кнеза Лазара, коју је написао 1380. године:

«Ја, у Христа Бога благоверни и самодржавни господин Стефан кнез Лазар, пошто дође к мени вазљубљени ми брат, челник Муса, са синовима својим Степаном и Лазаром, и молише ме како да приложе од својег поседа Цркви Светом великомученику Христову Пантелејмону, и ја испуних мољења њихова. И с мојим пристанком приложише великомученику Христову Пантелејмону у Светој Гори Атона, који се зове Руси, село Уљаре, то јест Горњи Закут и заселак му Трнава, и Цркву Светог Николе, са заселком, а заселак је с оне стране Лаба, Горњи Луковак, с међама и правима, и с воденицама, и с бродима, и с пољем што су имали од првих господара до сада. То потврдих, написах та села како би руски манастир имао од њих до века на спомен господства ми и на спомен брата ми челника Мусе и сестре ми Драгиње и њихових синова» — написао је кнез Лазар.

Ова «осма повеља» кнеза Лазара се данас чува у Архиву руског манастира Свети Пантелејмон на Светој Гори под бројем 55. Писана је брзописом на пергаменту величине 327 пута 235 милиметара. На њој је сачуван и воштани печат кнеза Лазара. Објављена је недавно у монографији о селу Милива у општини Деспотовац, јер је и писана у овдашњој цркви.

Повеља је писана од 1. септембра 1380. до 31. августа 1381. године. Када је цела повеља исписана и потписана, писар је у простор изнад потписа кнеза Лазара написао: «Господин кнез рече у Миливој!» — сведочи прота Небојша Радисављевић, старешина храма Огњена Марија, у којем је боравио кнез Лазар.

О повељи кнеза Лазара писао је академик Александар Младеновић, који је утврдио да је «челник Муса», зет кнеза Лазара, био «челник своје државе» на простору око Подујева. Муса је тражио од кнеза Лазара да потврди његов прилог руском манастиру, што је кнез и учинио нагласивши да «све што је приложено овом повељом заувек припада светогорском манастиру Свети Пантелејмон».

— Данас из ове повеље можемо идентификовати село Закут, које се налази северозападно од Подујева, у области Горњег Лаба, Село Трнава јужно од Подујева и село Транавица, које је северно од Закута — тврди академик Младеновић, који је објавио и анализирао текст повеље у оригиналној графици.

Кнез Лазар је манастиру Светог Пантелејмона на Светој Гори повељом од 1381. године приложио цркву Спасову у Хвосну, уз још нека села и потребне привилегије. Даривао је и манастиру Хиландар «село Јелашницу». Својом повељом, кнез Лазар је потврдио и дарове војводе црничког Црепа, село Мутницу и Паракинов Брод, које је овај завештао лаври Светог Атанасија у Светој Гори.

Зашто је кнез Лазар са својим зетом Мусом и сестром Драганом даривао цркву и област у селу, цркву Светог Николе, село Угљаре (Горњи Закут и засеок Трнава) и село Горњи Луковик с оне стране реке Лаб, са воденицама, брдима и пољем? И зашто је приложио Русима и Цркву Спасову у Хвосну?

— У средњем веку владари су цркви чинили велике поклоне како би свештенство имало од чега да се издржава — каже Милутин Милорадовић, аутор монографије и хроничар села Милива. — Владари исте вероисповести и братских народа су у знак пажње и добрих братских односа чинили и поклоне у црквама и манастирима, што је учвршћивало њихово пријатељство. А у народу се неговао култ о припадности, како световној, тако и верској. Када је у питању однос велике Русије и мале Србије, истина је да су се увек међусобно помагале. Тај култ се негује, ево, већ осам векова.

Како нам је речено у селу Милива, Руси цене дарове кнеза Лазара, али не говоре о томе да ли посећују своју цркву и поседе на Космету. Из поштовања према селу Милива и сељанима, који преко Повеље кнеза Лазара имају директан контакт са Русима и манастиром Светог Пантелејмона на Светој Гори, Руси су преко компаније «Лукоил» упутили прошле године 150.000 динара као помоћ за обнову храма посвећеног Светој Огњеној Марији. Истовремено, Руси помажу и у активностима Друштва српско-руског пријатељства, које је основано и ради у селу Милива, у коме је боравио кнез Лазар пре више о шест векова.

Марко Лопушина

Facebook Twitter ВКонтакте Одноклассники ВКонтакте Telegram RSS